Једина жена на свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом. Жена пред којом су француски пукови спуштали заставе. Она о чијем је јунаштву врховна команда савезничких армија исписала писмену похвалу, прочитану у ставу мирно пред свим јединицама савезничке војске. Почаст каква до тада није учињена ниједном војнику Првог светског рата.
Милунка Савић. Жена обичног имена, а тако необичне душе. Она која је са својим народом прешла крваву голготу од Србије до Солуна. Која је на свечаности након рата одлазила у шумадијској ношњи и пред којом су се клањали европски официри. Једина жена коју је чекао чувени воз Оријент Експрес.
Светска, а тако наша. Милунка.
Рођена је 1889. године у селу Копривница код Јошаниче Бање, у породици земљорадника. У рат је отишла под именом Милун Савић, спасавајући тако свог брата јединца. Због тога је одсекла своју дугу косу и груди увијала платненом тканином.
Била је члан Дринске дивизије за време Првог и Другог Балканског рата, у ком је у бици на Брегалници 1913. године први пут рањена, за шта је била унапређена у чин каплара. Тада је откривено да је жена... Војска је желела да је искључи из даљег ратовања али се она побунила рекавши да ће у том случају отићи у хајдуке и свакако наставити борбу за отаџбину.
У Великом рату је била део
Гвозденог пука заједно са
Флором Сендс, једином Британком која се борила раме уз раме са Србима. Учествовале су у крвавим биткама на Кајмакчалану, Груништу и Добром пољу, на којима се Милунка истакла као бомбаш. Показало се и да је вешта у заробљавању, ухвативши сама чак 23 Бугара 1916 после освајања Кајмакчалана код Црне реке, када је „гвоздени пук“ био прикључен 122. француској колонијалној дивизији.
Била је најодликованија жена Првог светског рата, поневши на својим грудима чак 12 признања. Међутим, била је херој и у миру. Осим биолошке ћерке одгајила је и усвојила још три девојчице. Из родне Јошаничке бање је одшколовала више од 30 девојчица и дечака. Радила је као куварица, кројачица у војној шивари и чистачица у банци у Београду.
Од ратне хероине до чистачице...
Када је умрла 5. октобра 1973. године у Београду имала је 84 године. Сахрањена је на Новом гробљу, без државних почасти. Посмртни остаци најодликованије жене Великог рата су тек 40 година касније пребачени у Алеју великана.
Одликовања
Међу њеним одликовањима су:
- Француски орден Легије части (два пута, што је изузетна реткост)
- Француски Ратни крст са златном палмом (једина жена добитница)
- Орден Карађорђеве звезде са мачевима (два пута)
- Руски Крст Светог Ђорђа Светог Ђорђа и
- Енглески Орден Светог Ђорђа Светог Ђорђа Златна медаља за храброст „Милош Обилић“.
Аутор: Невена Младеновић, дипломирани туризмолог
