Piše: Ana Kostadinović Kosta
Ima devojaka koje ne mare za standarde lepote, ne šminkaju se i ne smeta im kad im se kosa umrsi. One su pomalo divlje, daleke i prirodno lepe. Ne smeše se svakom, ali ako vam poklone osmeh, nećete imati s čime da ga poredite. Same nisu hvalisave, ali ipak ćete pohvaliti svaki detalj na njima, svaki gest i priču. Možda nisam ekspert da opišem lepotu žene, ali otprilike takav utisak na mene je ostavila lepota planine Cer.
Mačvanski dragulj
Cer zovu i plavom planinom. Ovaj planinski dragulj Mačve, otkrila mi je Ana, čija je ljubav prema Ceru neprikosnovena. Iako je Šabac obema prvi dom, njen drugi se nalazi ovde, u zagrljaju prirode i bogate istorije cerskog kraja. Bila je moj vodič u još jednoj sjajnoj turi koju sam pronašla na platformi Serbian Adventures.
S Dejanovca, prvog vidikovca koji smo obišle, pruža se dvostrana ravničarska panorama. S jedne strane, oko hvata Pocerinu sve do Avale, dok s druge pogled doseže preko Jadra sve do Bosne i Hercegovine. Između se nalazi vikend naselje sa prelepim parkom. Kad se svemu tome pridodaju svež planinski vazduh, dašak vetra i prva kafa pod četinarima, dobijate ono što ja nazivam milinom.
Jedan, na prvu pomisao neugledan puteljak, vodi nas neverovatnim pričama o istoriji i legendama s Cera. Reč je o ostacima rimskog puta kojim se stiže do Trojanovog grada. Ova monumentalna kamena tvorevina samo je deo utvrđenja iz antičkog perioda. Priroda Cera ušuškala ju je i sačuvala od propadanja do nekih srećnijih vremena za turizam, kada će se obaviti otkopavanje tvrđave u celosti. Ovo nije jedina zaostavština rimske vladavine na Ceru. Kosanin grad je vojno utvrđenje Rimljana iz IV veka pre nove ere, a tragovima osvajača stiže se i do vizantijskog postrojenja – Konjuše.
Poglavlje o besmrtnosti
Posetom crkvi Svetog Jovana Šangajskog načinjemo priču o onom delu srpske istorije kojim se izuzetno ponosim. Crkva je podignuta u čast palim borcima Cerske bitke, a gradnja je završena 2014. godine, na njenu stotu godišnjicu. Ovo mesto molitve i sećanja nalazi se u Lipovim vodama, planinskoj zaravni na kojoj je smešten i planinarski dom. Ali, tu je i Anina vikendica u kojoj me je okrepila čašom domaćeg soka od višnje. Savršeno mi je legao uz razgovor o prirodi i stanovnicima planine.
„Ujutru gledam orlove u niskom letu, u podne slušam zujanje pčela, uveče porazgovaram sa pokojim ježićem, koji mi navrati u dvorište. Na Ceru je i najveće hranilište daždevnjaka salamandera, a među zaštićenim vrstama ptica koje ovde žive, najdraži mi je susret sa seoskim detlićem“, priča mi Ana s osmehom.
Odlučujuća bitka u cerskoj operaciji odigrala se na vrhu Šančine, sledećoj tački do koje se uspinjemo. Svake godine, obeležava se dan sećanja na borce koji su dušom, čašću i rukama odbranili domovinu od prodora okupatora i izvojevali pobedu u Prvom svetskom ratu. U svetsku istoriju, upisana je kao prva pobeda Saveznika nad Austrougarskom.
Nezamislivo mi je da bi neko danas sa toliko žara u srcu i očima jurišao među mnogobrojnije neprijateljske redove da bi odbranio Srbiju. Stoga, kako naš obilazak istorijskih lokaliteta odmiče, raste moje poštovanje prema junacima ove priče i nekadašnjem slobodarskom duhu mog naroda. Bez lažnog poricanja, pred spomenikom herojima Cerske bitke u Tekerišu, pustila sam suze. „Vaša dela su besmrtna“ uklesano je na njemu. Te reči vrede više od svake naredne koje bih se setila za potrebe ovog bloga. Njima završavamo šetnju kroz istoriju i prepuštamo se drugim emocijama. Onim koje kreću - iz stomaka!
Izobilje inspiracije – vila Albedo
Kada sam probala Micine palačinke – stomak mi je pomislio da mu je rođendan! Tradicionalni recepti uz ekskluzivnu prezentaciju jela, samo su delić onoga čime me je vila Albedo oduševila! Ovo etno-domaćinstvo u Varni nosi i najviše turističko priznanje u Srbiji – Turistički cvet. Duže od decenije vodi ga gazdarica-Mica, poletom devojčurka, na kom sam joj pozavidela!
Uz palačinke, poslužena sam i desertnim želeom od domaćih jagoda, po kojima je ovaj kraj nadaleko čuven. Njegov ukus teško je opisati osim kao čaroban! Nakon predaha i prepričavanja utisaka sa Cera, došlo je vreme za nova iskustva. Obilazim smeštajni kompleks, originalno uređene sobe i zastajem kod odabranih primeraka iz pozamašne kolekcije slika. Njih su vili Albedo darovali umetnici koji svake godine ovde organizuju slikarsku koloniju, prepušteni izobilju inspiracije u dvorištu.
Otvaram vrata „Dedine radionice“, potom „Bakine kuhinje“ i „Mamine sobe“ – vajata koji je Mica uredila sećanjima na porodičnu tradiciju i zanate. Dok mi je pričala kako je uz baku mesila testo za hleb u naćvama, gotovo da sam mogla osetiti kakv je miris imao pri izlasku iz pećnice.
Mica nas ispraća osmehom, toplim koliko su i njene priče! Pre polaska proveravam da li je uz mene papirče s receptom koji mi je dala za one slasne palačinke! Potapšah se dvaput po džepu i rekoh Ani: „E, sad možemo da zaključimo ovu turu!“
A, vi, dragi čitaoci, otpočnite svoju klikom na linkove za rezervaciju koji vam ostavljam ispod.
https://bit.ly/2lxwxSH
https://bit.ly/2lTCf18
I kad stignete, pozdravite mi Cer!
