Bogatstvo različitosti
“Kada bi svet znao za ovu priču o Vojvodini kako ste je sada predstavili, slika o vašoj zemlji u svetu bila bi sasvim drugačija”. Tom rečenicom mi se, nakon predstavljanja projekta „Bogatstvo različitosti“ na sajmu u Londonu, obratila tamošnja univerzitetska profesorica, stručnjak za marketing i rebrending.
Time je dala prelepu povratnu informaciju svima nama koji smo u projketu učestvovali, ali je i dodatno učvrstila moje uverenje da multikulturalnost može i treba da bude brend Vojvodine. Toj ideji posvećena sam već 30 godina, a upravo projektom “Bogatstvo različitosti” sam otvorila rad na tom polju.
Reč je o projektu realizovanom 2011. godine uz podršku Izvršnog veća Vojvodine. Želja nam je bila da donesemo zaista “opipljive” ideje, kako da ljudi vide, osete, upoznaju Vojvodinu. Ne samo oni koje želimo da vidimo ovde kao turiste, već i oni koji u njoj žive, a možda je i ne poznaju dovoljno.
Kako smo to uspeli? Tako što smo upravo krenuli od nas samih. Od činjenice da prvo u svom dvorištu treba da napravimo red. Da postanemo svesni svega što imamo, šta je to na šta smo ponosni. A da potom na tom temelju gradimo dalje ponude koje bi bile atraktivne i našim gostima.
U Evropi ne postoji tako velika regija koja ima toliko različitih nacija, i da su tu bar 300 godina. Vojvodina je jedino područje na kojem se zvanično koristi 6 jezika.
S druge strane, za nas je jedako važno da istovremeno slušamo šta svi ti ljudi koji dolaze očekuju da vide, šta je za njih bilo posebno. Jer ne mora da znači da mi i oni imamo isto viđenje.
Ljudi pamte i „kupuju“ uspomene
Šta je jedinstveno, autentično iskustvo na vašoj destinaciji, pitanje je koje su mi često postavljali na brojnim sajmovima turizma po Evropi. To me je navelo da i sama ozbiljnije razmislim o tom pitanju, jer sve što sam iznosila pred njih i o čemu najčešće govorimo, ni meni samoj nije zvučalo dovoljno uverljivo.
Učestvovala sam i u izradi Strategije razvoja turizma Vojvodine, sa ciljem većeg zapošljavanja u toj oblasti i prikupila informacije o tome koje sve resurse Vojvodina ima. Ujedno smo želeli i da povećamo našu vidljivost i interesovanje turista. Ali što sam više otvarala opcije do kojih sam došla, činilo mi se da se krug sve više sužava. Koliko god da imamo, nije mi delovalo potpuno jedinstveno. Za ta ista pitanja zaintrigirali smo i opštine u Vojvodini. Na konkursu smo odabrali 17 sela najspremnijih za turističku promociju Vojvodine sa aspekta multukulturalnosti.
Prvi put u nošnji u 57-oj godini
Usledila su predstavljanja u Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Engleskoj, a naš štand uvek je privlačio najviše pažnje. Jedan od uslova za predstavljanje bio je da svako od učesnika mora da bude u svojoj nošnji.
Na putu za Budimpeštu u autobusu mi je prišla jedna žena i rekla da ima jaku želju da mi se zahvali. Kada sam je pitala zašto, rekla je- ja sam Rusinka, moji su poreklom iz Ruskog Krstura, a ja sam danas u prvi put, u 57-oj godini obukla svoju nošnju i osećam se veoma ponosno što sam Rusinka, a znam koliko bi to značilo i mojoj majci.
I to je upravo ono što smo želeli da postignemo. Da bi nešto postalo brend Vojvodine, ljudi moraju prvo toga da budu svesni i da budu ponosni na to. Projektom „Bogatstvo različitosti“ mi smo im to vratili, da ponovo budu to što jesu. Upoznali su bolje svoju kulturu i postali svesni značaja njenog očuvanja i daljeg prenošenja, a u tome su prepoznali i ekonomski momenat za porodicu.
Živimo zajedno, a ne jedni pored drugih
Bogatstvo različitosti koje imamo ni mi sami ne poznajemo niti koristimo, pa kako onda da ga predočimo, pa i „prodamo“ drugima? Uverena samo da je upravo multikulutralnost to naše „jedinstveno iskustvo“, naš brend, i zato sam tražila jasne ideje na koji način možemo da ga pre svega sami bolje upoznamo i poštujemo, a onda i prikažemo.
Donji Tavankut je nakon godinu dana, osnažen našom edukacijom, imao donaciju u vrednosti 150.000 evra. Zahvaljujući prodaji slika od slame koje izrađuju tamošnje žene, prihodovali su 10.000 evra. Pre toga nije ni bio na turističkoj mapi njihove opštine. Digitalizacija svake ponude i njena lakša dostupnost sve nas može odvesti korak dalje. Približiti nas turistima. Dovesti ih kod nas.
Da bismo to održali, važno je da sa edukacijom počnemo na vreme. U predškolskom uzrastu uz slikovnice kroz koje deca uče kako se isti pojam kaže na svim jezicima koji se u Vojvodini govore. Učenjem različitih dečjih igara. Upoznavanjem tog bogatstva različitosti. U osnovnim, srednjim školama i na fakultetima bi se kroz gotovo sve predmete mogle obrađivati teme koje bi mlade upoznavale sa svim ovdašnjim kulturama. I više od toga- usvajali bi je. Bili bi ponosni i oni koji su tih nacija, a i ostali, zbog stečenog znanja.
Taj naš jedinstven „proizvod“ treba da baziramo na multikulturalnosti, a da sve ostalo vredno što Vojvodina ima gradimo oko toga. Naš glavni motiv moraju da budu sela sa specifičnim nacionalnim zajednicama i njihovom kulturom, ali i gastronomijom, vinima, odličnom muzikom. Da hedonistima priuštimo da Vojvodinu zaista osete, vide, čuju. Deo te ponude moraju da budu i plovidbe rekama i kanalima, kvalitetniji hoteli i spa programi. Da ih provedemo od starčevačke i vinčanske kulture, preko rimskog perioda, Avara, Tatara, Kelta, pa na dalje. Na način da tu, takvu priču o nama- šire dalje.
