Fruška gora jedna je od dve planine u Vojvodini, inače, ravničarskom predelu Srbije. Mada nadmorskom visinom ne može da se meri s ostalim planinama u Srbiji, Fruška gora je poznata po mnogo čemu: njen veliki deo proglašen je nacionalnim parkom i pod zaštitom je države; u njoj su smešteni čuveni fruškogorski manastiri; na njoj se svakog proleća održava čuveni maraton; obiluje brojnim vidikovcima, listopadnim šumama i vinogradima. Fruška gora je veoma popularna među lokalnim stanovništvom kao omiljeno mesto za izlete i odmor. Gotovo šest decenija jedan njen deo zaštićen je kao park prirode, zbog izuzetnog vrednog biljnog i životinjskog fonda. Na Fruškoj gori prvobitno je sagrađeno tridesetak manastira, od kojih je do danas sačuvano sedamnaest. Ovi objekti osim verskog, imaju i izuzetan kulturno-istorijski značaj budući da su nastali u periodu između XV I XVIII veka. Neki od najpoznatijih manastira Fruške gore su Krušedol, Mala i Velika Remeta, Hopovo i Rakovac. Inače, obronci ove planine dali su i vinograde od čijeg grožđa se prave čuvena vina. Vinogradarstvo ovde ima dugu tradiciju, tako da vinski podrumi nude vina koja se se izvoze i u inostranstvo. Priroda Fruške gore razlog je zašto mnogi vole baš u njoj da provedu vikend, praznik ili nekoliko dana odmora. Planina je bogata jezerima, izletištima i livadama, ali i mestima savršenih za vožnju džipom zbog čega se na njoj nekoliko godina unazad održavaju trke terenskim vozilima.
Fruška gora na wikipediji
